СВЕТИ НИФОНТ, ЕПИСКОП КОНСТАНТИЈАНЕ АЛЕКСАНДРИЈСКЕ БУДУЋИ СУД

БУДУЋИ СУД

 Већ се беше сасвим смркло. Светитељ је тек завршио своју редовну ноћну молитву. Пружио се преко камења, како је имао обичај, да одспава. Али сан му није долазио на очи. Време је пролазило. Дошла је поноћ, а очима још отвореним он је посматрао бескрајно небо са звездама и месецом.

Тако, сасвим сам, он помисли на страшни час суда, сети се својих грехова и поче да рида.

Наједном, он види како се свод небески повлачи као завеса, а иза њега се појављује Господ Исус Христос! Беше огроман и лебдијаше у ваздуху. Око Њега беху се постројили све небески чинови, ангели, архангели и остали, посматрајући Га са страхом и трепетом, са много поштовања и побожности.

Господ даде знак заповеднику једнога чина и тај Му приђе, сав обневидео од светлости и страха.

- Михаиле, кнеже Завета - рече му. - Подигни са својим чином огњенообразни престо славе Моје и пођи у долину Јосафатову. Постави га тамо да буде спреман за Мој долазак. Да, јер неће окаснити час суда, када свако буде примио плату за дела своја. Похитај, приближио се тај дан. Платиће сви који су се поклонили идолима и одрекли се Мене, свога саздатеља, који су боговима назвати камење и дрвеће што им дадох за потребе њихове. Сви ће се они разбити као крчази грнчарски. (Пс. 2, 9) Тако ће бити и са непријатељима Мојим и са јеретицима, онима који су се усудили да ме одвоје од Оца Мојега и онима који су се усудили да понизе у твар Утешитеља Мога, Духа. Авај њима, какве муке их чекају!

- Објавићу се сада и Јудејима који не повероваше и распеше Ме. Када бејах на Крсту, говораху: Уа, ти који разваљујеш храм... спаси себе самога! (Мк. 15, 29-30) Сада ћу применити Своју власт и судићу праведно. Моја је освета, ја ћу вратити! (Рим.12, 19; Јевр. 10,30) Судићу, разобличићу, осудићу и казнићу строго развраћени и лукави род, јер му дадох прилике да се покаје, а он је не искористи. И сада ћу се осветити.

- И содомите, који су оскврнили ваздух и земљу смрадом својим, Ја Који их спалих поново ћу спалити, јер одвратише се од сладости Духа светога и узљубише насладу ђаволову.

- Сада ће платити и прељубочинци, неразумни и помрачени. Не беше им довољна њихова сопствена жена, него су као коњи помамљени за женком, сваки за женом ближњега свога рже. (Јер. 5, 8)Тако, због безумља свога, послани су у амбис огњени, где их је сатана везао. Зар нису чули да је страшно пасти у руке Бога живога? (Јевр. 10, 31) Али ипак се не уплашише. Зато ћу их сада казнити строго. Понудио сам им покајање, а они се не покајаше. Дао сам им као пример блуднога сина, али и многе друге, да не би пали у очајање. Али они пренебрегоше заповести Моје. Мене омрзнуше, а блуд заволеше. Мене се одрекоше, а постадоше робови греха. Нека падну онда у огањ који су сами распалили.

- Оне који су умрли у злопамћењу предаћу страшном немиру. Јер не заволеше мир Мој, него живљаху у гневу, љутњи и злоби.

- Учинићу да ишчезну и похлепни, зеленаши и среброљупци, ти идолопоклоници који положише своју наду на злато, а оставише Мене, као да се нисам о њима старао.

- Осудићу и оне наводне хришћане који кажу да нема васкрсења мртвих или да постоји сељење душа. Све њих истопићу као восак у геени и сажећи их у огњу у прах и пепео. Тада ћу им показати да ли има васкрсења душа или не.

- Врачеви, погађачи и звездозналци сасвим ће бити уништени, развејаће се по ветру и нестати.

- Пијанци и ветропири биће бачени у провалију. Јао њима који певају и плешу и сквернослове бестидно и гордо. Са сенком својом играју. Њима ћу праведно и беспристрасно судити. Позвао сам их, а они не само да Ме не послушаше него Ми се још и подсмехнуше. Свима сам понудио милост и покајање, али нико се на Мене није осврнуо. Сада ће им крв изјести срце.

- Оне који су презрели Божанствена писма, написана Духом Мојим рукама светих Мојих, бацићу у таму и невиделицу. А пошто не испунише Моје заповести, него им се наругаше, сада ћу се Ја њима наругати, осрамотити их и предати огњу.

- И оне који прибегавају заклињањима и врачању да би се исцелили, оне који верују да ће им помоћи ножеви, мотике, српови и друга магијска оруђа, строго ћу разобличити. Онда ће им бити јасно да је требало да се надају на Бога, а не на твар Његову. Они ће се, свакако, успротивити, побуниће се и тражиће оправдања, али ништа им неће помоћи, јер стигао је већ час наплате.

- Казнићу, разуме се, и цареве и кнежеве који су Ме стално огорчавали неправдама својим. Одлуке њихове биле су безаконе, нечасне, горде и погубне за људе. Узимали су дарове и судили пристрасно, користећи право да би покрили неправду. А Мој суд не зависи од дарова. Као Господ и Бог, дакле, учинићу да нестану у складу са  њиховим лукавством. И онда ће разумети да сам Ја страшан и онај који узима дух кнежевима, страшани мимо царева земних. (Пс. 75, 13) Несреће њихове! Какве их муке чекају! Јер шкргутаху зубима својим (Пс. 34, 16) и изливаху крв невину, крв синова својих и кћери! (Пс. 105, 38)

- Каквом ћу само гневу предати и оне свештенике који не беху истински пастири, него најамници! Оне који расточише виноград мој, (Јер. 12, 10) који расејаше овце моје, (Јер. 23, 2) који су јурили за златом и сребром, који недостојно примише свештенство... Колико ће страшна бити њихова казна! Колика мука њихова! У гневу свом и љутњи својој потрешћу их! (Уп. Пс. 2, 5) Овце и говеда пропадљива гледали су да стекну, а за Мојим словесним овцама није их заболела душа. Зато ћу посетити палицом безакоња њихова и бичем неправде њихове. (Пс. 88, 33) Што се тиче свештеника који се шале или се свађају у светим црквама Мојим, у огњу ћу их спалити, у тартар ћу их ринути и као опеку ћу их разбити!

- Ја сам Онај Који ће доћи. Дошао сам и поново ћу доћи. А ко нађе снаге, нека стане пред Мене!

- Авај безаконицима који падну у руке Моје! Јер стаће пред Мене наги и откривени. (Уп. Јевр. 4, 13) Где ће тада бити њихова бесмртност? Како ће погледати у лице Моје? Куда ће открити свој стид када буду осрамоћени пред свим ангелима Мојим?

- Осудићу и монахе који живљаху небрижно и тако не сачуваше обећања која дадоше пред Богом, ангелима и људима, оне који су једно одређивали, а друго чинили. Њих ћу, дакле, зграбити и бацити у амбис, јер не беше им довољна само њихова погибао, него су саблазнили и навели на грех и друге. Боље би им било да се нису одрекли свега, него штосу га се одрекли, а проживели грешно и блудно.

- Ја сам, дакле, Онај Који ће казнити, Ја сам Онај Који ће вратити, Ја ћу судити као праведни Судија свима који не  хтедоше да се покају!

Са трепетом саслушаше небројене силе ангела громогласне речи Господње чиноначалнику Михаилу.

- Донеси ми седам векова стварања света! - заповеди сада Он архангелу.

Михаил сместа отиде у дом Завета и донесе их. Они беху као велике књиге. Положи их пред Господа и склони се на страну, пратећи са страхом како Он окреће странице историје и чита све што се догодило кроз векове.

Тако Судија узе књигу првога века, отвори је и рече:

- Овде најпре пише: Отац, Син и Свети Дух, један Бог у трима лицима. Од Оца се роди Син, творац векова. Јер од Логоса Очевога постадоше векови, од Логоса Очевога настадоше небеске силе, од Логоса Очевога утврдише се небеса и земља и све што је у њима и духом уста Његових сва сила њихова. (Пс. 32, 6)

Затим пође мало даље у књизи и каза:

- Овде пише: образ невидљивога Бога је први човек Адам, са женом својом Евом. Адаму сведржитељ Бог, творац свега видљивог и невидљивог, даде заповест, један закон. Држање тога закона биће јемство блаженога живота човековог, јер ће га увек подсећати да је Бог изнад њега.

Поглед му пође даље.

- Овде пише о преступу који почини образ Божији, човек. Он беше обманут и паде. Или, боље рећи, паде због сопственога немара и непажње. Зато беше прогнан из раја по праведном суду и одлуци Божијој, јер, као бесрамном преступнику, није му доликовало да живи у таквом добру.

Поново пође мало даље.

- Каин је - рече - послушао савет ђаволов и убио Авеља. Он ће свакако изгорети у огњу геенском, јер остао је непокајан. А Авељ ће живети вечно. Мало ниже Он прочита:

-  Образ благослова је Сит. Икона освећења је Енос. А праобраз Мога вазнесења је вазнесење Енохово. (Уп. Пост. 4 , 25-26; 5, 24; Сир. 49, 14)

Окрећући тако страницу по страницу, Он стиже до краја књиге и каза:

-  Књига првога века: овде су записани живот и смрт, правда и безакоње, смирење и преузношење људи који су се родили тих година. Свакоме ће бити суђено по делима његовим.

На исти начин Он прелиста и књиге потоњих пет векова. Затим узе у руке последњу и рече:

- Почетак седмога века: то је конац векова и почетак злобе, лукавства, среброљубља и немилостивости. Људи сада постају лукавији него икада, завидљиви, лажљиви, лицемерни, славољубиви, сластољубиви и свим гресима потчињени.

Он прође мало даље кроз књигу, нешто прочита, а потом подиже очи увис, удари руком о чело, покри дланом очи и накратко остаде тако непомичан. Наједном, као да се поврати.

- Одиста - као да рече самом Себи - седми овај век превазишао је неправдом и лукавством претходних шест!

Погледа поново даље у књизи и каза:

-  Незнабошци и идоли њихови оборени су Крстом Мојим и сатрвени су копљем и клиновима који прободоше живоносно Тело Моје. Накратко ућута, а затим се поново наднесе над књигу.

- Дванаест кнежева Великога Цара - рече - бели као светлост потресоше море, уништише звери, подавише змије, дадоше вид слепима, наситише гладне, осиромашише богате и, пре свега, уловише многе људе, давши им нови живот. Велика је плата њихова!

Мало даље Он прочита:

- Ја, Љубљени Син, изабрах за Себе и мученике. Приврженост њихова узнела се до неба. Љубав њихова стиже до престола Мојега. Чежња њихова уђе у срце Моје. Горим од њихове љубави. Слава Моја и сила Моја је са њима!

Затим окрену много страница и осмехну се.

-  Човек који је са побожношћу сачувао владање Седмобрежјем (= град Константинопољ, јер се простире на седам брежуљака) и примио царевање над њим постао је служитељем Моје љубави и Мојим ревнитељем и подражаваоцем. Зато му доликује Царство небеско.

Потом брзо прође и друге странице. А на једној стаде и ускликну:

- Невесто Моја прекрасна и многодрагоцена! Колике варалице покушаше да те понизе и обешчасте! Али ти Ме ниси издала, Мене, свога једином Љубљеника! Небројене јереси те нападоше, али стена на којој си основана не поколеба се, јер врата адова неће је надвладати. (Мт. 16, 18)

Прешавши на следеће странице, Господ рече:

- Овде су записане све речи људске, и добре, као а оне лоше које је смрт успела да предухитри, а да нису биле избрисане покајањем.

Даље беху записана и сва друга људска сагрешења - многа, безбројна, као песак морски! Господ их прочита, сваки час одмахујући главом и тешко уздишући, док мноштво ангела стајаху ван себе и у трепету од страшнога читања.

Он већ дође до средине седмога века, када пусти глас негодовања.

- Доста је више! Ова последња књига препуна је злосмрадија греха. Какве лажи, каква зла, каква непријатељства, каква убиства, смрад и нечистота! Доста је! Пресећи ћу то напола, да се грех једном заувек уништи! Он одмах чиноначалнику Михаилу даде знак за Суд.

Михаил истога часа приђе својој војсци - толико оројној, да им је и земља била мала! Они подигоше неописиви престо Господњи и удаљише се. А одлазећи, појаху.

- Свет, свет, свет је Господ, страшан, велик, висок, чудесан и прослављен у векове векова.

Затим се удаљи и чиноначалник Гаврил са својом војском, гласно појући победничку химну:

- Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуна је сва земља славе Његове. (Ис. 6, 3)

Од страшнога тог славопоја из небројених уста ангеоских потресаху се небо и земља.

Трећи беше отпуштен чиноначалник Рафаил са војском који појаше:

- Један је свет, један је Господ, Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин."

Најзад отиде и четврта војска. Њихов вођа Уриил беше бео попут снега, сав од светлости и потресно леп. Одлазећи, и он појаше одушевљено:

- Бог богова Господ проговори и позва земљу од истока сунца до запада. "Са Сиона је благодоличност красоте Његове, Бог ће видно доћи, Бог наш, и неће прећутати. Огањ ће се пред Њим разгорети и око Њега бура силна..." и остале стихове Псалма. (Пс. 49)

Војници његови, опет, клицаху:

- Устани, Боже, и суди земљи, јер Ти ћеш наследити све народе. (Пс. 81, 8) Благословен је који ће доћи, јер долази да суди земљи и васељени у истини и правди. (Уп. Пс. 95, 13)

Затим пред Господа донесоше прослављени Његов крст који је сијао попут муње и неизрециво мирисао. Држале су га са много благоверја и поштовања две војске, Власти и Силе. Призор беше страшан и потресан.

Док су полако прилазиле, Силе су појале:

- Узносићу Те, Боже мој, царе мој, и благосиљаћу име Твоје у век и у век века. (Пс. 144, 1)

А Власти антифоно појаху:

-  Узносите Господа Бога нашега и клањајте се подножју ногу Његових, јер је свет. (Пс. 98, 5) Алилуја, алилуја, алилуја.