Не шиптарским изборима !!!

Остани увек позитиван

Зашто патиш због разних догађаја и јадикујеш више него што је потребно?

Ми се не налазимо изван Божијег промисла, да би нас руководио пуки случај. Према томе, све што нам се дешава, дешава се са Божијим знањем, тако да се неће десити ништа што превазилази нашу снагу!

Нека се угуше у бригама они, који не верују у Божији промисао. Ми, међутим, који верујемо да је Бог свуда присутан и да не постоји ни једно створење, које би било изван Његовог провиђења и промишљања, нисмо оправдани кад бринемо више него што је неопходно, јер таквим поступком показујемо недостатак вере и просветљења.

Блажен је човек који се узда у Бога, јер је као лавић без страха. (приче Сол. 28, 1)

Ако је Бог Онај који то допушта, НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА, ГОСПОДЕ! Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би саветник? (Римљ. 11, 34) Ко је у стању да испита вољу Господњу? Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско (Матеј, 18, 3), односно ући ћете у Царство кроз веру и незлобивост.

- старац Јефрем Филотејски и Аризонски

Старац Јефрем

св.Тихон Задонски - Победа над собом

св.Тихон Задонски - Победа над собом

Корисна је победа та, коју човек одржи над собом. Нема славније победе од те - победити себе.

Нема славнијег победиоца на земљи од онога, који сам себе победи и загосподари својим страстима.

Тај, који је могао победити своје страсти и обуздати их, одржао је највећу победу.

Као што је лепо торжествовати на крају над непријатељима својим, још је лепше одржати победу над собом.

Мудраци се диве победи над народима, али цене победу над собом за тежу од победе над непријатељем.

Много је лакше одржати победу над спољним непријатељем, него победити своје страсти. Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи.

Човек никога не треба већма да се боји, него себе. Често они, који су издржали гоњење спољних непријатеља, пали су од својих порочних слабости и страсти.

Многи су заповедали градовима и народима, али их је веома мало, који су заповедали себи.

Који себе држи у потчињености тако, да се осећаји његови покоравају разуму, а разум Богу, тај је прави победиоц над собом и господар мира.

Господар је тај, који господари над собом, те и душу и тело покорава разуму и Божјим законима. 

Благо томе, који успе да може владати над собом. Он је у истини цар, иако би по спољњем положају био слуга. 

Који господари над својим осећајима, тај у миру проводи живот.

Не треба тражити мир само међу људима; него и у телу свом, и у духу свом и у души својој. Који у миру и љубави уме да живи са собом, тај ће наћи радост и љубав свуда у сваком месту.

Нећеш наследити царство небесно, ако не постанеш господар над својим жељама и мислима у духу закона Божијег.

св.Игњатије Брјанчанинов - Осам главних страсти,са њиховом поделом и огранцима

св.Игњатије Брјанчанинов - Осам главних страсти,са њиховом поделом и огранцима

1. СТОМАКОУГАЂАЊЕ

Преједање, пијанство, недржање и разрешење постова, једење у тајности, лакомство и уопште нарушавање уздржања. Неправилна и сувишна љубав према телу, његовом стомаку и задовољењу, у чему се састоји самољубље, због ког настаје нечување верности Богу, Цркви, врлини и људима.

2. БЛУД

Блудно распаљивање, блудна осећања и жеље тела, блудна осећања и жеље душе и срца (раздраживање), примање нечистих помисли, разговор са њима, наслађивање њима, прихватање њих, оклевање у њима. Блудна маштања и заноси. Оскврнуће истицањем. Неуздржање чула, нарочито пипања, у чему је дрскост која уништава све врлине. Псовање и читање сладострасних књига. Природни греси блуда: блуд и прељубочинство. Противприродни греси блуда: онанисање, хомосексуалност, содомија и њима слични.

3. СРЕБРОЉУБЉЕ

Љубав према новцу, уопште љубав према имовини, покретној и непокретној. Жеља за богаћењем. Размишљање о начинима богаћења. Маштање о богатству. Страх од старости, неизвесног сиромаштва, болести, прогонства. Тврдичлук. Користољубље. Неповерење пре^а Богу, ненадање у Његов промисао. Страсна или болесна л>убав према разним трулежним стварима, која душу лишава слободе. Бављење сујетним бригама. Љубав ка поклонима. Присвајање туђег. Лихварство. Бездушност према сиротој браћи и свима којима је помоћ потребна. Крађа. Разбојништво.

4. ГНЕВ

Показивање, примање гневних помисли; маштање о гневу и освети, помућивање срца јарошћу, помрачење ума њоме: недолична вика, свађа, грдња, жестоке и заједљиве речи, ударање. Туча, убиство. Злопамћење, мржња, непријатељство, освета, клеветање, осуђивање, смућивање и увреда ближњег.

5. ТУГА

Огорчење, меланхолија, одсецање наде у Бога, сумња у обећања Божија, неблагодарност Богу за све што се догађа, малодушје, нетрпељивост, непрекоревање себе, ожалошћење на ближњег, роптање, одрицање од крста, покушавање да се сиђе са њега.

6. УНИНИЈЕ

Лењост за свако добро дело, нарочито за молитву. Напуштање црквеног и келијног правила. Напуштање непрестане молитве и душекорисног читања. Непажња и журба при молитви. Небрига. Немање страха Божијег. Беспосличење. Сувишно успокојавање сном, лежањем и уживањем сваке врсте. Прелажење са места на место. Често излажење из келије, шетње и посете пријатељима. Празнословље. Шале. Богохуљење. Напуштање метанисања и других телесних подвига. Заборав својих грехова. Заборав Христових заповести. Нерад. Робовање. Губитак страха Божијег. Озлојеђеност. Неосетљивост. Очајање.

7. СУЈЕТА

Тражење људске славе. Надимање. Жеља и тражење земаљских почасти. Љубав ка лепој одећи, колима, послузи и келијним стварима. Обраћање пажње на лепоту свог лица, пријатност гласа, и друге особине тела. Наклоност ка пропадљивим наукама и знањима овога века, тражење успеха у њима, ради задобијања пролазне, земаљске славе. Стид при исповедању сопствених грехова. Скривање истих пред људима и духовним оцем. Лукавство. Оправдање речима. Противречење. Стицање свог разума. Лицемерје. Лаж. Ласкање. Човекоугађање. Завист. Понижавање ближњег. Променљивост карактера. Претварање. Несавесност. Ћуд и живот демонски.

8. ГОРДОСТ

Презирање ближњег. Претпостављање себе свима. Дрскост. Помрачење, грубост ума и срца. Њихова привезаност за земаљско. Хула. Неверје. Прелест. Лажно именовани разум. Непокорност Закону Божијем и Цркви. Слеђење своје земаљске воље. Читање јеретичких, развратних и сујетних књига. Неповиновање властима. Заједљиво подсмевање. Напуштање христоподобног смирења и ћутања. Губитак простоте. Губитак љубави према Богу и ближњем. Лажна философија. Јерес. Безбожност. Незнање. Смрт душе.

Прича

Прича Египатских монаха – пустињака

У Египту, где је у дубокој давној хришћанској старини било доста великих манастира, један монах дружио се с неуким простодушним сељаком. Сељак једном рече монаху:

-И ја поштујем Бога, који је створио овај свет! Свако вече сипам козје млеко у чанче и стављам га испод палме. Ноћу Бог долази и испија моје млекце. Оно се Њему јако допада! Никада се није десило да у чанчету остане млека.

Када је чуо те речи, монах није могао да се не насмеје. Он добродушним и једноставним речима објасни своме пријатељу да Богу није потребно козје млеко. Ипак, сељак се тврдоглавно држао своје приче. Онда је монах предложио да следеће ноћи кришом прате шта се догађа пошто чанче с млеком оставе под палмом.

Речено-учињено: те ноћи су се монах и сељак притајили мало даље и по месечини ускоро видели како се чанчету прикрала лисица и полаптала млеко до последње капи.

Сељака као гром да је ударио када је то видео.

-Да, скрушено признаде он – сад видим-то није био Бог!

Монах је покушао да утеши сељака па му стаде објашњавати како је Бог заправо Дух, како је Он потпуно другачији од нашег света, да људи Њега спознају на нарочит начин..Али сељак је само стајао пред њим оборене главе. А онда је заплакао и пошао у своју колибу.

И монах се запутио ка келији. Али кад јој се прибижио, крај врата, запрепашћен, угледа Анђела како му препречује пут. Монах су страху паде на колена, а Анђео рече:

-Тај обичан човек из народа нема ни васпитања, ни начитаности, ни мудрости да би Бога поштовао другачије од онога како је он то радио. А ти си му својом мудрошћу и књишком начитаношћу одузео ту могућност. Рећи ћеш да си несумњиво исправно расудио? Али једно ти не знаш, о, мудраче : Бог је сваке ноћи, гледајући искрено срце овог сељака, слао лисицу до палме да би га утешио и примио његову жртву.