уторак, 28. мај 2013.

У којој цар хришћански пита, и добија одговор, зашто је држава његова осуђена на пропаст

ЕПИСКОП НИКОЛАЈ
ЦАРЕВ ЗАВЕТ








ГЛАВА ПЕТА

У којој цар хришћански пита, и добија одговор, зашто је држава његова осуђена на пропаст

Саслушавши без даха оно што му се говораше, Лазар мало заћута, па онда упути ово питање: кажи ми, свети весниче небески, зашто је држава моја осуђена на пропаст?
Одговори му весник вишњих небеса:
- Зато, кнеже, што је остарила. По логици стварања све што у овој вашој васиони остари, мора да се склони, и да се замени новим. Тебе ове речи изненађују, видим. Видим - јер ја гледам скроз душу твоју, са свима њеним мислима и осећањима што је неизменично испуњују и таласају. Таква је моћ нас грађана царства духовнога, да прозиремо душе скроз, као провидно стакло. Нас не интересују тела од земље, променљива, трошна и пролазна; нити се ми на њима погледом задржавамо. Ми испитујемо у земљи тела оно што припада нашој држави, небесима. Оно што је сродно нама, и што ће некад делити с нама бесмртно грађанство, оно нас занима. Изненађен, ево ти сад говориш у себи: како, зар моја држава остарела, док толика друга царства што два и три пута дуже трају на земљи па да нису остарила ни на пропаст осуђена.?
Тешко је телесном сагласити се са духовним. Телесно умирући људи цене старост по времену, а духовно умујући духови рачунају старост по унутрашњој снази. Вазда младим може се назвати само Свевишњи, Бесмртни, Вечни. Не само времена, него вечности су прошле преко Његове главе не зарезавши ниједне боре на лицу Његову. И ми ангели Његови од створења смо истоветно млади - премда смо створени пре свих људи - млади смо само зато што држимо Њега у себи, Његов Свети Дух, и што Њиме живимо, Њиме дишемо, Њиме се хранимо, Њиме радујемо. А све што се испуњава нечим другим ван Њега, што тражи живот ван Њега, што јури за задовољствима ван Њега, и што се храни мртвом храном, брзо стари и умире. Од духа, који је у створеним бићима, зависи живот и младост; од духа - старење и смрт. Према духу у једном народу одлучује се његова судба, његово одржање или његов пад.
Од људи најсличнији су ангелима отшелници и испосници, то јест оне душе, које су од земље узимале најмању количину за одржавање свога тела, док су оне себе храниле даноноћно Његовим Духом, Духом вечног живота и вечне младости. И душе су њихове биле толико товне и силне, да су могле одржати чак и тела њихова у снази и трајању дуже од оних, који су са духом слабости брижно хранили своја тела, и своје душе, само земљом.
Тако је, кнеже, са појединцима, тако и са групом сродних појединаца - са народима. Твоја држава је престарила, и мора да падне. Не пада она због старости временске, него због отрова, који је узимала у се и нагомилала у себе. Тај отров овештао ју је и смежурао као старицу. Српској властели прорасла је земља кроз душу. Зато их је Дух Божји оставио и склонио се у душу народну. Но дим страсти, који је удаљио од властеле Духа Светога, и који је из пакла пробио кроз дух природни, почео се ширити и у народ. Опасност је била, да се од злог духа и душа народна уземљани, упепели, умртви. Само један велики страх, као оштар ветар , могао је одувати тај смрадни дух, и спасти народ Божји од пропасти. Да би се народ твој, дакле, душевно спасао, држава је твоја морала пропасти. И сами светитељи српски, са начелником својим, Светим Савом, молили су и умолили Свевидећег, да попусти пропаст временских тековина њиховог народа, само да би се спасла душа народна од вечне смрти.
Не тугуј, дакле, мудра главо: твој избор је по плану Промислитеља и на радост светитеља српских. Твојим заветом чуваће се и очувати народ твој. Тим заветом ће се хранити и појити поколења. Изчезнуће затрована властела, и са њом дим што душе трује и умртвљује. Пропашће само злобни препирачи, и са њима зао пример што су давали народу. Наићи ће страх, и сиромаштина и туга - то троје што одбија душе људске од земље и привлаче небесима. Народ ће се осетити у својој кући као у туђини, и тражиће домовину на небесима. Опраће своју душу од земље и ослободити од грубе телесности, гојене духом природним и духом адским. И преобразиће се народ твој у народ духован и видовит, дубок у мислима својим, висок у видовитости својој, непобедан у вери и надежди својој. Може он постати и последњи у очима других народа земаљских, али ће бити први пред погледом небеских, бесмртних духова. И благосиљаће народ твој тебе, кнеже. Јер ће му завет твој о приволењу царству небеском бити олакшање у мукама и луча у тминама робовања.
Ниси дакле, погрешио у избору, о, ти, два пут крунисана главо, венцем земаљским и венцем небеским. Ниси погрешио што си изабрао царство небеско, него сад грешиш што сумњаш у правилност избора свога. Не колебај се умом, непоколебљиви срцем. Не мешај погибао војске са погибељу народа. Не изједначавај пропаст државе са пропашћу свега. Државе се и дају народима, да би имало шта пропасти уместо народа; да би се имало шта дати у откуп душе народне. Кад се да јефтино за скупо, боља је трговина од обратног случаја.
Поклонио си Ономе, који руши јефтино, да би сачувао скупо; и који коси сламу, да би сачувао зрно. Не парби се као страдални Јов са Створитељем народа и Стројитељем држава. Његова је воља увек добра. Његова мисао увек светла и Његово дело увек праведно. Кад једно дрво сади, Он мисли на сечу, а кад га сече, Он мисли на младице. Сви створени светови пред Његовим су величанством као кап воде на длану. Та кап - то је суза радости Његовог ока. У њој се Он огледа, и она се светли од Њега..


Св. епископ Николај Велимировић
Косово и Видовдан












                     Наш Видовдан


Братство, Сарајево, год. VIII, 1932
Пет векова јецала је као харфа на рекама вавилонским душа нашег народа за својим изгубљеним царством. Пуних пет векова опеван је бол душе народне у везу, освећеном сузама Јефимије, у длету Рада Неимара и фигурама великих наших иконографа - хезихаста. Пет векова болом су тужиле гусле над пропашћу своје државе и величине, посвећујући интуицијом дела и жртве великих народних јунака и хероја. На Косову пољу широкоме падали су и венули црвени божури крај лепе Грачанице и као једини споменици обележавали су места, где су витезови пали. И када су гаснула последња кандила многобројних задужбина, кад је непријатељ у своме бесу обесвећивао велике светиње, у души нашег народа чувао се грандиозни споменик херојства, чојства и племенитости - споменик много већи и значајнији од пирамида египатских. У народној машти ови велики хероји, ови титани ретки у светској историји, изазивали су фигуре веће од тријумфалних лукова и обелиска. И народ је славио у њиховој фигуративној монументалности у исти мах и њихову велику духовну моћ и дао у својој поезији дела, којима се народи диве.
Хероји нашег народа, страшни и стихијски у херојству као језива и ужасна ждрела балканских вулкана, били су у исти мах у својој душевности благи и чисти као горска језера, питоми као голубије душе и свети као анђели. То су били неустрашиви борци за света начела светог Православља, који претпоставише Небо земљи, небеско царство земаљском и зато им народ опева подвиге и узвиси их до небеских предела светитеља и анђела. То су последоваоци светитеља Саве, који је персонификација, истинске светости, апостолства и љубави, који оставише у души народној величанствене слике истинског хришћанства и натчовечанске подвиге херојства. Њиховим ореолом позлаћени су ликови Јевросиме, Југовића мајке и косовске девојке. На њиховој идеологији, на њиховој религиозно - философској мисли васпитана су цела поколења бораца до данашњег дана. Њихов дух очувао је нашу поезију, нашу архитектуру и наше сликарство, њихов дух дао је најтананију вибрацију колективне душе и створио од наше прошлости узвишену симфонију бола и религиозног одушевљења. Велики праведници, становницима небеског царства, по речима апостола, "Станови духа светога", победили су петвековну таму националног ропства и трагедије и оборили су буђаве престоле тирана свога народа. Њихова се косовска концепција остварила и ми данас гледамо својим очима оно, што је некада био сан, кар реалност; ми данас имамо пред собом доказе да је њихова идеја божанског порекла и да је Провиђење определило последње наше победе и освећење нашег Видовдана.

ПЛАЧ ПРЕД БОГОМ





ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ


LXII
ПЛАЧ ПРЕД БОГОМ

Сажаљиви и милосрдни Боже, пред Тобом плачемо, по гледај на сузе наше у прашини и чуј уздахе наше.
Немамо пред ким заплакати, а да сузе наше не буду попљуване, нити имамо пред ким уздахнути а да уздаси наши не буду презрени, нити имамо коме једну реч по човечански рећи а да не будемо огњем или жељезом ућуткани.
Сажаљиви и милосрдни Боже, нема око нас Срба нигде ниједног човека, ниједног народа, ниједног створа, коме би се могли пожалити и изјадати, а који не би попљувао сузе наше и насмејао се уздасима нашим.
Питамо се у чуду и у јаду нашем: каква се то промена деси с нама. Какво нам беше Јуче, а какво је Данас! Јуче бисмо слободни и разговорни; и имасмо много пријатеља свуда око нас. Данас, ај, Боже, данас ево робови смо, без речи и без разговора, без рођака и без пријатеља. Као да смо у сну пренети неком волшебном силом милион миља далеко од отаџбине наше и за милион година далеко од јучошње слободе наше.
Свуда око нас је лед, а ми горимо у пламеној пећи. Суседи наши и пријатељи наши, који су се до јуче заклињали нама на вечно пријатељство претворили су се данас у лед, у санте леда пред прагом нашим и пред прозорима нашим и над главама нашим. Ми горимо у огњу који су они поджегли а они гледају у нас својим леденим очима из својих залеђених душа. Наше речи не могу да покрену санте леда, нити сузе наше могу да растопе лед око нас. Ај, свуда око нас, од земље до небеса.
Једини сажалостиви и милосрдни Боже опрости нам. Учинили смо злочин према Теби, свесилном и свеблагом Творцу и Оцу нашем. Тебе смо заборавили као јединог пријатеља а тражили смо многе пријатеље међу суседима својим, међу онима који су крв и месо и пепео као и ми.
А кад смо саставили књигу пријатеља наших била је књига пуна имена кнежева овога света, синова човечјих. И ми смо се радовали и у радости говорили смо души својој: Уживај душо, јер си сигурна; ода свих страна поду пиру те пријатељи твоји. Не бој се, имаћеш мирна многаја и многаја љета. Али, о, Господе, само Твоје име нису господа српска била уписала у књигу пријатеља и саветника. Само Твог имена није било међу именима.
Неправду учинисмо према Теби који си нас скројио и изаткао и сашио и извезао и украсио и о небеса обесио као красан ћилим. Не сетисмо се Тебе, него пођосмо на ноћни пир са Твојим аргатима и противницима и отпадни цима и богоборцима и бездушницима. Са њима седисмо за трпезом и једосмо и писмо и заклињасмо се на вечно пријатељство, без Твога имена и Твога печата.
Господе благи, можеш ли нам опростити магарећу глупост и незнабожачко неваљалство? Признајемо, да ми на Твоме месту не би могли опростити. Ми не би никако могли опростити голаћима које смо ми примили за синове и оденули у господску одећу, нити гладним просјацима које смо ми поставили за нашу трпезу, нити уморним путници ма које смо примили на конак, а они устали против нас, удруживши се са нашим слутним непријатељима против нас. Заиста, Господе, грех који ми учинисмо према Теби ми не би били никако у стању опростити онима који би такав грех учинили према нама.
Ај, Господе, али Ти си Бог а ми људи! Опрости. Тако ћемо Те знати и познати као Бога кад се покажеш већи и милостивији од нас. Изневерише нас сви кнежеви људски и сви синови човечији! Погазише заклетву, попљуваше пријатељство. Задану реч одуваше од себе као ветром, и затрубише у све трубе речи издаја!
Чуј свеблаги и свеистински Боже! Преварили смо се на множину.
Мислили смо: што више пријатеља то боље. Нисмо се научили да је то прастара обмана људска. Сад знамо не што боље. Крвљу и сузама сада платили смо једно ново сазнање које гласи: што мање пријатеља то боље. А као врхунснку мудрост пак ово: један једини пријатељ вреди више него милион других пријатеља. Али, авај, један једини мора и може бити само Господ Бог. Опрости нам, Господе, и спаси нас. Амин.
















ВЛАДИКА НИКОЛАЈ


РАТ И БИБЛИЈА




ГРЕСИ СТAРЕШИНА ПРОУЗРОКУЈУ РАТ И ГУБЕ РАТ


КЊИГЕ О ЦАРЕВИМА И ДНЕВНИКА

Јесте ли запазили, генерале, како у време Судија Израиљевих греси самога народа изазивају рат и губе рат? Као муве на рану, тако су суседна племена нападала на духовно израњављени народ израиљски. Ниједан рат није био изазван грехом великих Судија. Јер су ови били Богом изабрани и Божјом силом наоружани људи, који су уздизани на вођство, да народ исцеле од греха и да га следствено ослободе туђинског јарма. Другим речима, да поврате унутрашњу духовну слободу у душама људи, којој неминовно следује спољашња, физичка слобода, као израз или символ оне прве. У време пак Царева Израиљевих постизала је народ ратна несрећа најчешће због грехова самих тих царева. Својим безакоњима цареви су вређали Бога, и Бог је попуштао рат на њих и предавао их у руке непријатељима њиховим. Истина било је и добрих царева, но не много, и за њихово време или није било рата никако, или ако га је и било он се свршавао сјајном победом над противником. Ево неколико примера:
Цар Саул беше победилац у свима ратовима све док стајаше одано уз Бога и држаше заповести Божје. Али чим одступи од Бога и оде да тражи савета у врачара, он би побеђен у рату против Филистеја, те у очајању сам себе прободе мачем.
Цар Соломон беше мудар и праведан цар до у старост. Због тога би успешан у свему. И не беше рата за време његово. Али у старости он згреши, јер се поведе за идолопоклоничким женама својим. Због тога му се мало доцније царство расцепи у два дела, који непрестано ратоваху међу собом. И рече Господ Соломону: што се то нађе на теби, и нијеси држао завјета мојега ни уредаба мојих које сам ти заповједио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слуги твојему (I Цар.11, 11). Тај слуга беше Јеровоам, старешина коњушара царевих. А Соломонов наследник у Јерусалиму беше му син Ровоам. И рат бјеше између Ровоама и Јеровоама до његова вијека (I Цар. 15, 6). Цар Ровоам син Соломонов чињаше што је зло. Па удари на њ Сисак цар мисирски, удари на Јерусалим, јер згријешите Господу. У Сиска беше силна војска: тисућа и двије стотине кола и шездесет тисућа коњаника; а осталој војсци не бјеше броја (II Днев. 2, 2-3). Шта се догоди? По закону греха Ровоам је требао бити сатрвен. Али је милост Божја дошла и ублажила тај закон. Због чега ова интервенција милости Божје? Због покајања цара и кнезова. Јер тада се понизише кнезови Израиљеви и цар, и рекоше: праведан је Господ. Чим дође покајање, дође и милост од Бога. И рече Бог преко пророка Семаје: понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење... да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским. И Сисак опљачка Јерусалим, а другога зла не учини, јер му не допусти Господ. Јер још у Јуди бјеше добра (II Днев. 12).
Цар Ахав син Амријев чињаше што је зло пред Господом више од свијех који бијаху прије њега (I Цар 16, 30). Због царевих греха пусти Бог трогодишњу сушу и глад на земљу Израиљеву. Но то не уразуми цара, и он се не покаја. Зато наступи рат. Ударише Сирци на Ахава, и цар Ахав погибе у рату и лизаше пси крв његову (21, 19; 22, 38), како му беше прорекао пророк.
Јудејски цар Охозија чињаше што је зло пред Господом. Па како свако зло тражи себи равно, то се и овај зли цар удружи са себи по злу равним царем Израиљевим Јорамом. Удружише се и пођоше у рат на Сирце. Али бише побеђени, па се обојица дадоше у бекство. И када помислише да су се спасли, бише оба стрелама убијени од Јуја, доцнијег цара Израиљева.
Цар Јоахаз, син Јујев, чињаше што је зло пред Господом. Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу цару Сирском... И цар сирски поби Израиљце, и сатр их, те бише као прах кад се врше (II Цар. 13, 2-7).
Цар Менаим чињаше што је зло пред Господом. Због тога асирски цар Фул зарати на њ. Уплашени Менаим сабра од свога народа хиљаде таланата сребра, и тако се привремено откупи од непријатеља, и Фул се врати дома.
Цар Фекај чињаше што је зло пред Господом. Због тога зарати на њ Тиглат-Чилесар, цар асирски, који освоји многе градове и пределе земље Израиљске, уз то Галилеју и сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију (I Цар. 15, 29). А на Фекаја се диже буна, и он би убијен. (Узгред буди речено, да је и Фекај дошао на престо на тај начин што је као војвода царски, дигао буну на свога цара Факију и убио га. Како он другоме, тако други њему).
Цар Осија чињаше што је зло пред Господом. Зато на њ удари Салманасар, цар асирски. И Осија му поста слуга те му плаћаше данак (I Цар. 17,3). Али опази Салманасар, да Осија тајно ради да се одметне од њега, па свезавши баци га у тамницу.Потом Салманасар потпуно покори Самарију и одведе у Асирију у ропство народ Израиљев.
Тиме се завршава самосталност и слобода народа Израиљева.
Јудејски цар Манасија чињаше што је зло пред Господом. И заведе Манасија цео народ те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синови Израиљевијех (I Цар. 21,9). Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирскога, те ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге мједене одведоше га у Вавилон (П Днев. 33,11).
Цар Јоахаз чињаше што је зло пред Господом. За то удари на њ Нехаон, Фараон мисирски, и ухвати га у Ривли у земљи Ематској, и свеза га, и земљу оглоби са сто таланата сребра и један талант злата. Па одведе Фараон Јоахаза свезана у Мисир, где овај умре као сужањ.
Цар Јоаким би постављен за цара Јудиног од Фараона Нехаона. И он чињаше што је зло пред Господом. За то удари на њ Навуходоносор, цар вавилонски, потуче га, па га веза у вериге и одведе у Вавилон.
Цар Јоахин, син Јоакимов, чињаше што је зло пред Господом. Због тога дође Навуходоносор и опколи Јерусалим. А Јоахин изађе и предаде се са матером својом цару вавилонском. И цар вавилонски одведе га у Вавилон а благо из Јерусалима покупи, и пресели сав Јерусалим све кнезове и све јунаке, десет тисућа робова, и све дрводеље, и све коваче, не оста ништа осим сиромашног народа на земљи (II. Цар. 24, 14). Над тим сиромашним народом постави Навуходоносор за цара Седекију, сина Јоахинова.
Цар Седекија чињаше што је зло пред Господом. Зато Навуходоносор удари и последњи пут на Јерусалим, покори га, храм запали, запали и град, Седекију ухвати жива, синове његове покла пред њим, а њему ископа очи, па га веза у вериге и одведе у Вавилон.
Са Седекијом изгуби се за навек царство Јудино и постаде провинцијом вавилонском.
Тиме се завршава самосталност и слобода народа Јудејског.
Није ли из овога, генерале, јасно као летње сунце:
1. Да греси старешина народних проузрокују рат и губе рат; и
2. Да због греха и безакоња богоборних старешина народних страда и сам народ и пропада држава, самосталност и слобода народна?


ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
РАТ И БИБЛИЈА



КАИНЕ, ГДЕ ТИ ЈЕ БРАТ?

Прва човечја крв, генерале, која је злочиначки просута на земљи, била је крв брата. То је симболично за све злочине човека над човеком до краја историје. И последња човечија крв, генерале, која буде просута на земљи биће опет крв брата. Јер чија би иначе могла бити,
Но браћа по крви нису увек браћа по духу. У Каину и Авељу била је иста крв али не и исти дух, братска крв али не и братски дух. Јер док је Авељев дух био осветљен Богом, дух Каинов био је помрачен завишћу. Каин се расрди веома, и лице му се промијени, тј. потамни му и лице од помраченог духа. И кад беху сами у пољу скочи Каин на Авеља брата својега, и уби га(Пост. 4, 5-8).
Тиме се отворила историја рода људског на земљи, на име: братоубиством. Братоубиством из зависти! Иста она сатанска завист, која је расхладила љубав прародитеља људских према Створитељу, расхладила је и љубав њиховога првога сина према брату његовом. Овај последњи преступ дошао је као последица онога првога, још и као казна за онај први - казна Адаму и Еви. Видећи овога млађега и бољега сина умртвљена, отац и мајка, морали су осетити јетку жаоку свога греха према Богу и Рају. Но то је био само почетак, типичан за сву будућност њиховога потомства. У чему је типичност тога почетног злочина? У томе, да се грех човека према човеку јавља као последица греха човека према Богу. Или другим речима - кад говоримо о рату - да се рат човека против човека јавља као последица рата човека против Бога. Да Свевишњи Творац људи није милошћу Својом ублажавао пожар, разбуктаван и разбуктан грехом, људски би род био уништен још у првом историјском колену. Но милост је Творчева прво спречила освету над братоубицом Каином, а потом дала утеху несрећним родитељима кроз трећега сина, Сита. И начини Господ знак на Каину, да га не убије ко га удеси (Пост. 4, 15). А мајка убијеног Авеља кад роди Сита објасни то милошћу Божјом рекавши: Бог ми даде другога сина за Авеља, којега уби Каин (4, 25).
И тако, генерале, овај први почетак свих следећих ратова у светлости Светога писма Божјега чита се овако:
1. Постоји један неумитан закон греха:
2. Рат човека против човека последица је рата човека против Бога;
3. Рат родитеља противу Бога продужују деца ратом један против другог;
4. Милост Творчева ублажава закон греха и тиме омогућава продужење рода људског на земљи.







СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
РАТ И БИБЛИЈА



КАКВИ СУ УЗРОЦИ БУДУЋЕГ РАТА?

Питате ме, генерале, какви могу бити узроци будућега рата?
Питате ли ме збиља о правим узроцима тога рата или о инциденту којим ће се рат отпочети? То су две различите ствари. Узроци се могу још сада констатовати, а инцидент се не може ни наслутити.
Европски политичари и ултрапатриоти који мисле, да је минули Светски Рат проузрокован атентатом у Сарајеву, нису ни мало квалификовани да нам објашњавају узроке будућег рата. Ако су грађани једног града полили своје куће петролеумом, па се нађе неки дечак, који из зловоље или несташлука баци у град упаљену шибицу, ко ће се назвати проузроковачем пожара? Цените сами. Цените сами, како су кратковиди постали књижевници и фарисеји нашега времена! Узроке једног наказно рођеног детета они траже у најмању руку на девет месеци пре његовог рођења, док узроке такве једне страшне наказе, какав је био прошли покољ света, они су готови да нађу у једном крвавом инциденту, који се догодио у Сарајеву само на месец дана пре него што се она наказа појавила у свет! Кад је код људи воља за рат, тада су инциденти брзо готови да послуже као ратна увертира. Ако су људи спремни за рат, зар ће се дуго морати чекати на какав атентат, или спаљење нечије заставе, или на увреду неког конзула, или на убиство каквог мисионара?
Једва су квалификовани да нам објасне узроке будућег рата и философи еволуционисти и економисти. Ко може озбиљно слушати о рату оне који рат сматрају природним и нужним ради неког тобожњег прогреса рода људског? Ако је природно оно сумашедше крвопролиће, које су наше очи гледале неколико година, онда су разум и поштење код људи неприродни. Ако једна организована бујица злочина, и само злочина, са свима бранама и уставама отвореним, плави и пустоши свет, ништи милионе живота људских, и претвара у пепео све што је дугим трудом стечено и урађено кроз поколења и поколења, све ради неког прогреса, онда је прогрес најнежељенија ствар у свету, и сама та реч, прогрес, најопаснија и најпроклетија реч у речнику људском.
Какав је прогрес донео свету прошли Светски Рат? Нека отворе очи и погледају бар они који још памте људе и прилике пре онога рата. Та ништа није очигледније него, да је онај злокобни рат учинио људе лошијим и наказнијим, физички и морално, а прилике политичке, економске и финансијске - погоршаним. Наравно, рећи ће на ово еволуционисти философи с уобичајеним сардонистичким осмејком: то се не може оценити сада; прогрес који је човечанство учинило кроз прошли рат моћи ће се израчунати тек после стотине и хиљаде година! Тако ови философи у овом питању као и у сваком другом беже у мрак од хиљаде година, често и у још гушћи мрак од милионе година, било уназад било унапред, у мрак у коме се никаква теорија не може верификовати.
Најзад ни мислиоци типа Макијавелијевог и Ничеовог ниуколико не објашњавају мистерију рата. Обоготворити
извесне људе и дати им кључеве од рата и мира без обзира на ма какве моралне скрупуле, без обзира на њихов однос наспрам Бога и ближњих значи, теорисати насупрот не само идеалима него и стварности и вековном искуству рода човечјег.
Ви ме питате, генерале, ко би нам онда могао указати и објаснити узроке будућег рата, или рата уопште? Нико други до Светога писма Божјега. Не постоји ниједна књига у свету изван Библије, у којој је описано толико ратова са датим праизворним објашњењем истих. Ту је нагомилано огромно искуство рода људског са три континента о ратовима, о победама и поразима, и све то једном нарочитом светлошћу обасјано и показано. Не постоји ниједна философија рата која би могла дати задовољавајуће одговоре о узроцима рата и предвидети победу или пораз једне ратујуће стране. Такве одговоре и таква предвиђања само Библија може дати. Отуда и не постоји данас нигде и никаква савременија књига о рату, о узроцима рата и о евентуалном исходу рата него што је Библија или Свето писмо Божје.
Разуме се да у Библији нису описани сви ратови у историји људској, али они који су у њој описани и објашњени типични су за све ратове у прошлости и у будућности. Не мења ствар обим ратова, нити техника ратова; и локални и светски ратови догађају се као последице истих узрока, те се и једни и други, ма кога обима и ма на ком бојишту, подједнако лако даду разумети кроз Библију. И будући рат, дакле, моћи ће се разумети и објаснити само кроз Библију, односно кроз типичне ратове наведене и објашњене у Библији.
Зато, остављајући за доцније право објашњење узрока будућег рата - дозволите да у овом свечаном и болном тренутку, стојећи између два рата, јучерашњег и сутрашњег, још једном прелистамо старе листове ове величанствене Књиге, која нас не учи кроз теорије и мишљења појединих људи него кроз искуство и догађаје.
Одмах вам морам рећи, да у светлости Библије ми не треба да се питамо, какви ће узроци бити, него какви су узроци рата будућега. Јер ти узроци већ постоје. У светлости Библије они су већ дати, и могу се опипати. Грађани у граду журно полевају своје куће петролеумом. Сасвим је беспредметно, ко ће први убацити варницу у град.



МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО ЗА СПАС СРПСКОГ НАРОДА (ОСОБИТО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ)

МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО ЗА СПАС СРПСКОГ НАРОДА
(ОСОБИТО НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ)



Богородица Пећка


Молитвама Светих Отаца наших Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.
Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше имена твога ради.
Господе помилуј (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивог.

Псалам 3: Господе, како је много непријатеља мојих! Многи устају на мене. Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога. Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. Гласом мојим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје. Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. Не бојим се много хиљада народа што наваљују на мене. Устани Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти бијеш по образу све непријатеље моје; Ти разбијаш зубе безбожницима. Од Господа је спасење. Нека буде на народу твом благослов твој.

Псалам 69: Боже, похитај да ме избавиш; Господе, да ми помогнеш! Нека се постиде и посраме који траже душу моју! Нека уступе натраг и осрамоте се они који ми зло желе! Са стидом нека се врате натраг и осрамоте они који ми говоре: тако, тако! Нека се узрадују и узвеселе Тобом сви који траже Тебе, Боже, и који воле спасење твоје; нека стално говоре: велики је Господ. А ја сам сиромах и бедан, Боже, помози ми! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не закасни!

Псалам 141: Гласом својим ка Господу вичем, Гласом својим Господу се молим. Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем, кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу којим ходам, сакрише ми замку. Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју. Вичем к теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих. Чуј јадиковку моју, јер се мучим веома.Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене. Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се окупити праведници када ми учиниш добро.

Теби, Богородице, Војвоткињи која се бори за нас, ми, слуге твоје, узносимо победне захвалне песме јер смо се избавили од зала; но и сада, пошто имаш моћ непобедиву, ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: радуј се, Невесто неневестна!

Тропар Св. кнезу Лазару (глас 3): Красоту зажелев славе Божје, у земаљском Њему благоугодио си, и уручени ти талант, добрим трудом удвостручио јеси. Њега ради и боривши се до крви, и отуд плату за муке своје, као мученик примио си од Христа Бога. Њега моли да спасе прослављаче твоје, Лазаре.

Тропар св. српским мученицима (глас 8): Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал' спасосте душе, небо се весели; а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај децо бесмртности". Ми на земљи род ваш кличемо вам углас: мученици нови молите се за нас.

Молитва Богородици
О Пресвета Госпођо, Владарко Богородице! Ти си узвишенија од свих Анђела и Арханђела, и драгоценија од свеколике творевине; ти си помоћница онима којима је неправда учињена; ти си нада безнадежнима; ти си заступница убогих, утеха ожалошћених, хранитељка гладних, одећа нагих, исцељење болних, спасење грешних. Ти си помоћ и заштита свим хришћанима! О, свемилостива Госпођо, Дјево Богородице, Владарко, милошћу својом спаси и помилуј благоверни православни род наш; спаси, Госпођо и помилуј слуге твоје: најсветијег патријарха нашег Павла, високопреосвећене митрополите, архиепископе и епископе, и сав свештенички и монашки чин; благоверне чланове управе, војеначалнике, градоначалнике, христољубиву војску и све православне хришћане. Заштити их часном ризом својом и умоли, Госпођо, Христа Бога нашег, који се из тебе оваплотио без семена, да нас својом вишњом силом наоружа против невидљивих и видљивих непријатеља наших. О, свемилостива Госпођо, Владарко Богородице, подигни нас из дубине греховне и избави нас од глади, погибије, земљотреса, помора и потопа, од огња и мача, од најезде туђинаца и међусобног рата и распри, од напада вражјих и шкодљивих ветрова, од смртоносне ране и сваког зла. Подај, Госпођо, мир и здравље слугама твојим, свим православним хришћанима, и просвети им ум и очи срца на спасење. И удостој нас, грешне слуге твоје, царства Сина твог, Христа Бога нашег. Јер је моћ његова благословена и свепрослављена, са Беспочетним Оцем његовим и са Пресветим, Благим и Животворним Духом његовим, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва Господу Исусу Христу
Господе, Боже силa, Боже спасења нашег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смирене слуге и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште и да разоре светиње наше. И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас, и да се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам ти не помогнеш. И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама Ти се молимо: помози нам, Боже Спаситељу наш, и избави нас ради славе имена твог, да не би рекли непријатељи наши: "Гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава", него да познају сви народи да си Ти Бог наш, а ми деца твоја, увек заштићавана твојом влашћу. Покажи нам, Господе, милост твоју, да би се и на нас примениле речи које је Мојсије рекао Израиљу: "Будите одважни, стојте, и видећете спасење Господње, јер ће се Господ борити за вас". Дај нам добро знамење, да виде сви који мрзе православну веру нашу и нас, да се посраме и смире. О Господе Боже наш, Спаситељу, Снаго, Надо и Заступништво наше, не помени безакоња и неправду народа твог, и не окрени се од нас у гневу своме, него милостиво и снисходљиво посети своје смирене слуге. Дођи нам у помоћ и разруши лукаве намере оних који нам зло мисле; суди онима који нас вређају, и покори оне који се против нас боре; обрати њихову нечисту дрскост у страх и бекство. Опрости грехе онима којима си доделио да у борби положе животе своје за Веру и Отаџбину, и дај им нераспадљиве венце у дан праведног Суда твог. Јер си Ти Заступник, Победа и Спасење свих оних који се надају у Тебе, и Тебе славимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.