Ава Јустин - БЕСЕДА О СВЕТОЈ СРБИЈИ

+НЕКА СЕ НЕ УПЛАШИ СРЦЕ ТВОЈЕ ОД ВЕЛИЧИНЕ ЗЛА ПРЕД ОЧИМА ТВОЈИМ

ВЕЛИЧИНА БОГА СТОЈИ ИЗНАД СВАКЕ ВЕЛИЧИНЕ.

ПОБЕДИЋЕШ СИГУРНО, САМО ВЕРУЈ У БОГА И ЉУБИ БОГА+

          +БОЈ НЕ БИЈЕ СЈАЈНО ОРУЖИЈЕ, 
            ВЕЋ БОЈ БИЈЕ СРЦЕ У ЈУНАКА+ 

Христово ако је срце, победиће увек!

'' устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос ''

ОТАЧАСТВО ТВОЈЕ САЧУВАТИ


Стојећи код престола Господа,
са мученичким скупом веселећи се пребогато,
моли (кнеже Лазаре) о стаду твоме прекрасно,
отачаство твоје сачувати
од сваког измаилитског насртања.
 

ОВЕ РЕЧИ ПИСАНЕ БИШЕ НА СТУБУ МРАМОРНУ НА КОСОВУ

Човече који на српску земљу ступаш,
придошлица јеси или који си ту,
ко си и шта си,
када приђеш на поље ово,
које се зове Косово,
и по свему видиш пуно костију мртвих,
затим и с њима камену природу,
мене у облику крста и са (тим) знаком
посред видиш усправно како стојим,
да не прођеш, и да не превидиш,
као нешто узалудно и сујетно,
но, милим те, приђи
и приближи се к мени, о љубими,
и размотри речи, које приносим ти,
и од тога ћеш разумети
којега ради узрока
и како и по чему стојим ја овде,
јер истину ти говорим,
не мање од оног у коме је душа,
све по суштини хоћу вас известити
о оном што се десило.
Овде негда велики самодржац,
чудо земаљско и рига (владар) српски,
који се зове Лазар, кнез велики,
благочастија непоколобими стуб,
благоразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и страним заштитник,
хранитељ гладних и сиромашним милосрђе,
тужним милосрђе и утешитељ,
који све љуби колико Христос хоће,
јер к овоме (иде) својом вољом сам собом,
а шта више и са свима својима,
безбројно мноштво,
колико (је) под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви у истину у речи и у делу,
као звезде светле које се блистају,
као земља цветићима преишарани,
одевени златом и камењем другим украшени.
Веома многи коњи изабрани,
и са златним седлима.
Сведивни и красни јахачи њеихови.
Веома племенитих и славних
као неки добри пастир и вођа
мудро јагањце разумне приводи
у Христу скончати добро,
и страдању венац (приме),
вишње славеучесници да буду.
И тако сагласно много безбројно мношто,
заједно с добрим и великим господином,
храбром душом и вером најтврђи,
као на ложницу красну
у многомирисно јело,
на непријатеље устремише се,
и правога змаја згазивши,
умртвише звера дивљега,
и великога противника,
и неситога ада свеждерца,
да речем Амурата, и сина његова,
аспидин пород и гујин,
штене лавово и василисково,
но с њима других не мало.
О чудеса божјих судова,
ухваћен би племенити страдалац
рукама безаконим агаранским
и крај страдању добро сам прими,
и мученик Христов бива
велики кнез Лазар.
Не неко други посече њега,
о љубимци,
но сама рука убице тога,
сина Амуратова.
И ово све речено сврши се године 6897 (= 1389),
месеца јуна 15. дан, у уторак
а час је био или 6. или седми
не знам - Бог зна. 

Оче наш


Оче наш, који си на Небесима
Да се свети име Твоје
Да дође Царство Твоје
Да буде Воља Твоја
И на земљи као што је на Небесима
Хлеб наш насушни дај нам данас
И опрости нам дугове наше
Као што и ми опраштамо дужницима својим
И не уведи нас у искушења
Но избави нас од злога

Јер је Твоје Царство и Сила и Слава
Сада и увек и у векове векова.