ОВЕ РЕЧИ ПИСАНЕ БИШЕ НА СТУБУ МРАМОРНУ НА КОСОВУ

Човече који на српску земљу ступаш,
придошлица јеси или који си ту,
ко си и шта си,
када приђеш на поље ово,
које се зове Косово,
и по свему видиш пуно костију мртвих,
затим и с њима камену природу,
мене у облику крста и са (тим) знаком
посред видиш усправно како стојим,
да не прођеш, и да не превидиш,
као нешто узалудно и сујетно,
но, милим те, приђи
и приближи се к мени, о љубими,
и размотри речи, које приносим ти,
и од тога ћеш разумети
којега ради узрока
и како и по чему стојим ја овде,
јер истину ти говорим,
не мање од оног у коме је душа,
све по суштини хоћу вас известити
о оном што се десило.
Овде негда велики самодржац,
чудо земаљско и рига (владар) српски,
који се зове Лазар, кнез велики,
благочастија непоколобими стуб,
благоразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и страним заштитник,
хранитељ гладних и сиромашним милосрђе,
тужним милосрђе и утешитељ,
који све љуби колико Христос хоће,
јер к овоме (иде) својом вољом сам собом,
а шта више и са свима својима,
безбројно мноштво,
колико (је) под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви у истину у речи и у делу,
као звезде светле које се блистају,
као земља цветићима преишарани,
одевени златом и камењем другим украшени.
Веома многи коњи изабрани,
и са златним седлима.
Сведивни и красни јахачи њеихови.
Веома племенитих и славних
као неки добри пастир и вођа
мудро јагањце разумне приводи
у Христу скончати добро,
и страдању венац (приме),
вишње славеучесници да буду.
И тако сагласно много безбројно мношто,
заједно с добрим и великим господином,
храбром душом и вером најтврђи,
као на ложницу красну
у многомирисно јело,
на непријатеље устремише се,
и правога змаја згазивши,
умртвише звера дивљега,
и великога противника,
и неситога ада свеждерца,
да речем Амурата, и сина његова,
аспидин пород и гујин,
штене лавово и василисково,
но с њима других не мало.
О чудеса божјих судова,
ухваћен би племенити страдалац
рукама безаконим агаранским
и крај страдању добро сам прими,
и мученик Христов бива
велики кнез Лазар.
Не неко други посече њега,
о љубимци,
но сама рука убице тога,
сина Амуратова.
И ово све речено сврши се године 6897 (= 1389),
месеца јуна 15. дан, у уторак
а час је био или 6. или седми
не знам - Бог зна.