БЕСЕДА НА НОВУ ГОДИНУ
Св. Јован Златоусти
…
Ова ђаволска славља, каква се данас дешавају, раскалашност, исмејавања,
поруге, окупљања која трају по читаву ноћ и разуздано комедијашење
поробили су наш град страшније од било ког непријатеља. Сада би пак сви
требало да буду уздржани, да плачу и да се притаје, како они који су
сагрешили, тако и они који нису, једни због својих грешака, а други
гледајући на недоличност своје браће. Наш град се, међутим, разуздано
весели, блиста и украшава; као нека жена која воли раскош и улепшавање, и
трг се данас брижљиво украшава, облачећи се у злато и раскошне одежде,
обућу и друго томе слично. Сваки занатлија, износећи своје производе,
труди се да надмаши све оне који се баве истим послом као и он. Премда
такво надметање указује на детињаст ум и на душу која не помишља ни на
шта велико и узвишено, оно није претерано штетно: то је тек нека
неразумна усрдност, која изазива подсмех према онима који се у томе
надмећу. Ако пак желиш да украшаваш, онда не украшавај своју радионицу,
него душу; не украшавај трг, него свој ум, да би се дивили ангели, да би
ти архангели били благонаклони и да би те Господар ангела наградио
Својим даровима. Напротив, истицање (разметање) какво сада постоји
подстиче на смех и завист – на смех оне што помишљају на нешто
узвишеније, а на љубомору и завист оне што страдају од исте болести.
Овако надметање, као што сам рекао, не заслужује одлучну осуду. Данас су
најжалосније од свега, надметања која се одвијају по крчмама, препуним
раскалашности и безбожништва. Кажем безбожништва због тога што они, који
се тиме баве прате (надзиру, означавају) дане, гатају и мисле да ће им,
ако први дан овога месеца проведу у наслади и задовољству, таква бити
цела година, и кажем; раскалашности, због тога што се и жене и мушкарци,
напунивши бокале и чаше вином, све до зоре неумерно опијају. То не
доликује нашем мудрољубљу, без обзира чините ли ово сами, или допуштате
другима – рођацима, пријатељима или суседима.
Зар
нисте чули речи апостола Павла: Гледате на дане и мјесеце, и времена и
године! Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио за вас (IVГал.10-11)?
Крајње
је неразумно ако због једног дана, проведеног у добром расположењу,
очекујете да ће вам цела година бити таква. Такво мишљење не само да је
неразумно, него је и последица ђавољег утицаја према којем, тобоже, у
стварима нашег живота не би требало да се ослањамо на сопствену ревност и
склоности, него на временске периоде. Неће ти цела година бити срећна
ако се првога дана у њој будеш опијао, него ако и првог и сваког другог
дана будеш творио вољу Божију.
Дан
не бива лош или добар по својој природи – јер се дан од дана ни у чему
не разликује – него услед наше усрдности или немара. Ако си творио
правду, дан ти је добар; ако си сагрешио, онда је лош и обремењен
казном. Ако будеш тако расуђивао и тиме се руководио, свакога дана
творећи молитве и дајући милостиње, онда ће ти цела година бити срећна.
Радост не долази од пијанства, него од духовне молитве, она не долази од
вина, него од поучне беседе. Вино узрокује буру, а реч тишину; вино
прави буку, а реч зауставља метеж; вино помрачује ум, а реч га
просвјетљује и када је помрачен; вино уноси очајање (тескобу,
потиштеност) и тамо где није постојало, а реч га прогони и оданде где је
постојало. Ништа тако не води у срећу и радост, као истине вере (досл.
Догмати философије): презир према садашњем, ишчекивање будућег, и то, да
ништа људско не сматрамо за постојано – ни богатство, ни власт, ни
почасти, ни поштовање. Ако си научен тој мудрости, онда те неће мучити
завист кад видиш богатог, нити ће те, ако паднеш у сиромаштво, то
сиромаштво понизити.
На
тај начин ћеш увек моћи да празнујеш. Хришћанину не приличи да празнује
одређене месеце, нити први дан месеца, нити пак само недељом, него
читав свој живот треба да проводи у празновању какво му доликује.
Какво
је то празновање? О томе послушајте Павла који каже:Зато да празнујемо
не у квасцу старом, ни у квасцу злоће неваљалства, него у бесквасним
хлебовима искрености и истине (1.Кор. 5). Према томе, ако ти је савест
чиста, ти онда непрестано празнујеш, јер се храниш добрим надама и
радујеш ишчекивањем будућих добара. Ако пак имаш грижу савести и ако си
крив за многе грехе, онда ти ни хиљаду празника и прослава неће помоћи
да се осећаш боље од оних што плачу. Каква ми је корист од сунчаног
дана, кад је моја душа помрачена прекорима савести? Према томе, ако
желиш да имаш користи од почетка нове године, онда поступај овако: када
видиш да се навршила година, заблагодари Господу што те провео кроз тај
годишњи период. Буди скрушен у срцу, одмери време свога живота и сам
себи реци: дани јуре и пролазе, време се навршава, велики део свога пута
већ смо прешли, а шта смо урадили? Зар ћемо одавде отићи празни и
лишени сваког доброг дела? Суд је пред вратима, а живот незадрживо хрли
ка старости?
Овога
се сећај кад се смењују године; помислимо на будући дан (Суда), да и за
нас не би неко рекао оно што је пророк рекао за Јудејце:Изчезоше у
сујети дани њихови, и године њихове са хитањем (Пс. 77; 33). Онај
празник, о којем сам говорио, постојан је и не ишчекује годишње периоде,
и није ограничен на одређене дане. Њега подједнако може да празнује и
богаташ и сиромах, јер ту није важан новац, ни богатство, већ само
врлина. Немаш новца? Постоји стан Божији, највредније од свих блага, јер
се оно не може ни уништити, ни изменити, ни потрошити. Погледај на небо
и на небо небеса, на земљу, море, ваздух, разнородне животиње,
различито биље и на читав људски род; сети се ангела, архангела и вишњих
сила. Имај на уму да је све то, богатство твога Господара. Не може бити
да је слуга тако богатог Господара сиромашан, ако је његов Господар
милостив према њему. Гледање на дане не приличи хришћанској философији и
припада јелинској (незнабожачкој, паганској) прелести…
Нема коментара:
Постави коментар