Ulepsavanje: Prljanje ikone Bozije
Kakvog izgubljenog sveta ima danas! Zene danas stavljaju u svoju kosu nekakve smese i na sta mirisu! Tako se dobija alergija. Kada gledam zene ovoga sa njihovom svetskom lepotom i mirisima, iznutra se zestim. Kazu mi: “Ova je isla u Nemacku da uci za kozmeticarku”. Sta je to kozmetika, pitam. “Kozmeticarke traze, stare mlade ( = stare devojke – prim. prev)”. Tada se setih da sam video jednu stariju zenu sa necim na celu. Posle sam pitao jednog njenog poznanika: “Sta joj se, jadnici, dogodilo?” A, nista, kaze mi. Imala je operaciju zatezanja koze, da bi nestale bore”. A ja sam mislio da se povredila pa je imala hirursku intervenciju… Dokle je stigao danasnji svet!
- Starce, danas ulepsavanje ne smatraju grehom.
- Da, to sam shvatio. Video sam jednu dusu, koja je prvo bila kao Andjeo, a kasnije nisam mogao da je prepoznam kada se ofarbala. “Bog je sve stvorio veoma dobro, rekoh joj, ali je sa tobom napravo veliku gresku!” “Zasto oce”? – kaze mi. Nije ti dao crne oci! Tu je pogresio! Dok je druge ljude stvorio dobro, i nacinio ih lepima, kod tebe je pogresio! Zar ne shvatas? To te poruznjuje! Kao da uzmes jednu vizantijsku ikonu, pa je odavde i odande zamazes bojama, i tako je pokvaris. Da odemo do ikone Bozije da stavimo boje? To je kao da jedan ikonopisac naslika ikonu, a da posle dodje neki koji ne zna da ikonopise, pa uzme boje i poruzni ikonu. Isto i ti radis. To je kao da kazes Bogu: “Nisi to dobro uradio, Boze moj. Ja cu to da ispravim!”
Drugom prilikom dodje jedna sa noktima do ovde, kao u macke, ofarbana u crveno, i kaze mi: “Dete mi je ozbiljno bolesno. Pomoli se oce! I ja sam se molila, ali… ” “Kako si se molila”, kazem joj. Ti grebes Hrista sa ovakvim noktima! Prvo iseci nokte, i dete ce biti dobro. Za zdravlje svoga deteta, ubuduce da seces nokte i da se ostavis farbanja. “Da ih ofarbam u belo, oce?” Ja sam ti rekao da iseces nokte, da ucinis jednu zrtvu za zdravlje svog deteta. Sta je ovo? Da je hteo, Bog bi te napravio sa crvenom kosom. ” “Da ih ofarbam u belo?” Eto ti opet! “Da si dobro i ti i tvoje dete”, rekoh u sebi. Dete najvise osudjuje majku, kad nije obucena pristojno i kada pokusava tako da cini i sa detetom.
Moze neko da bude malo ruzan, ili da ima neki nedostatak. Zna Bog to i duhovno ce mu pomoci, jer se Bog vise stara o dusi nego o telu. Svi imamo svoja dobra i malo nedostataka – neke svoje krstice – ne krst – sto nam pomaze u spasenju duse nase.
Нема коментара:
Постави коментар