Jadnici ovoga sveta oblace se a to sto oblace je u njima
- Starce dajte mi blagoslov (= poslusanje).
- Blagoslovim da cinis duhovni karneval kao Sveta Isidora[1] jurodiva, kako bi izgradio jednu dobru dvolicnost.[2] Vidis, jadnici ovoga sveta slave svoju svetsku dvolicnost, oblaceci na sebe ono sto je u njima.[3] Nekada su karnevali bili samo jednom godisnje, na poklade. Danas stalno ima nekakvih karnevala…. Svako se oblaci kako hoce! Ljudi su danas zaista postali cudni. Poludese! Malo je onih koji su pribrani, casni, bilo da su u pitanju muskarci, zene ili deca. Zene su, pak posebno grozne. Kada sam danas isao u grad, video sam jednu sa vrpcom dugackom kao zavoj, sa cizmama do gore i sa jednom kratkom maramom. Kazu mi: “To je moda!” Druge, opet idu sa nekakvim tankim stiklama! Ako s tim samo malo hodaju, morace da idu kod ortopeda… A kakve su frizure, nemoj ni da pitas! Gledam jednog – neka mi Bog oprosti – kakav je to covek bio? Sa nekakvim besnim izrazom lica, sa cigaretom u ustima, pusi, a oci mu crvene! … Sada kazu da je neko pravilo da ne puse kod kuce kad imaju malu decu. Medju njima, ta jadna deca su od rodjenja pusaci! Ljudi stradaju i od silnih kafa, prave neke grimase… Otisla je blagodat Bozija. Sasvim ih je napustila!
Secam se, kada sam bio na Sinaju. Koliko me je samo bolelo kada sam gledao turiste koji su dolazili u manastir! Kako je to bilo ruzno! Kao da sam gledao divne vizantijske ikone, bacene na djubre, samo sto su ovi turisti, sami sebe bacili. Jednom sam video jednu devojku koja je nosila nesto kao felon[4], i rekoh: “Hvala Bogu da neko nosi nesto pristojno, makar i da lici na felon, nije kao kod ovih drugih”. Ali kad se vracala, imam sta da vidim, sva je bila dekoltirana!
Dokle je svet stigao! … Poslali su mi sliku jedne neveste ( = mlade) da se pomolim za srecu tog braka. Imala je na sebi neku groznu vencanicu. Takvo oblacenje je nepostovanje Svete Tajne, i svetog crkvenog tla. Duhovni ljudi a ne misle! Sta drugi da rade? To kazem zbog toga, sto ako se u manastirima ne drze pravila, gde ce ih drzati. Danas su ljudi sasvim neumni.
Ranije kada je bilo makar dvoje Hrista radi jurodivih, bilo je manje ludih na svetu. Mozda treba da molimo ovo dvoje jurodivih Hrista radi, da se ponovo prihvate svog jurodstva? Danas svuda vidis i cujes najcudnovatije stvari. Kaze mi jedan – prekrstio sam se kada sam cuo – da je danas moderno kod ovih lenjivaca, da pocepaju svoju odecu, da je iseku pa da posle stave zakrpe. Dobro, normalno je da neki radnik izgleda tako, ali da tako izgleda neka lenstina! … Taj sto mi je to rekao, pojednostavio je. “Da ti kazem, starce, nesto jos cudnije: moja zena je jednom isla u Omoniju, i tamo je videla kako dete iz porodice nasih prijatelja, ima pantalone iscepane od pozadi. “Dete moje, kaze mu, pogledaj se od pozadi…” Ma pusti me, kaze, to je moda”! Jadna ta deca!
- Starce, da li je ispravno to sto neki nose na garderobi likove Svetitelja?
- Ako je na bluzi ili na majci, dobro, nema veze. Bolje je tako, nego da stave djavola. Ali ako je na pantalonama, onda stvarno ne ide, onda je to bezbozno. Eto, kada je Patrijarh Dimitrije isao u Ameriku, neki su pravili majce sa likom patrijarha i crkve Svete Sofije.
- To su cinili iz blagocestivosti?
- Pa nisu to cinili Jevreji, nego hriscani. Ima i nekih koji cine dobra dela, kao sto postoje i dobri lekari, a i oni losi!
- Starce, svo ovo bezakonje je pod uticajem stranaca?
- A odakle bi bilo? Zbog toga su u moje vreme govorili: “Ljudi iz Smirne su…” Jer je to bio primorski grad i dolazilo je tamo mnogo stranaca. Sveti Arsenije je bio veoma strog po ovom pitanju. Bila je tamo na Farosu neka mlada, koja je nosila nekakvu sarenu smirnsku maramu. Stalno joj je Sveti ponavljao da je baci i da nosi onakvu kakvu su nosile i ostale zene. Ali ona ga nije slusala. Jednoga dana, kada je Sveti Arsenije vide da ponovo nosi tu sarenu maramu, rece joj strogo: “Bolestine Francuske na Farosu ne zelim. Ako ne poslusas, decu koju ces roditi, nakon sto se krste, odnece andjeli a ti neces imati radosti”. I ni tada nije poslusala, i dvoje dece joj umre. Tek tada dodje, baci onu maramu, i ode kod Svetog Arsenija da trazi oprostaj.
- Starce, da li tamna odeca pomaze u duhovnom zivotu onome ko zeli da postane monah?
- Da, tamna odeca mnogo pomaze. Na taj nacin se covek udaljava od sveta, dok se sarenom odecom vezuje za svet. Onaj ko kaze: “Ici cu u manastir i tamo cu nositi crninu. Ici cu u manastir i tamo cu vrsiti pravila”, takav ce i kad ode tamo, ciniti crne ( = lose, pogresne) stvari. Kada je neko u svetu i kada sa radoscu cini ono sto cine monasi, takav se i svetu duhovno raduje, i u monastvu ce napredovati dva po dva i tri po tri stepenika.
- Starce, cesto puta, mladi koji su pobozni i koji se oblace blagocestivo imaju mnogo problema sa odraslima.
- Ako veruju i ako to cine od srca, privesce i odrasle na svoju stranu. Znao sam jednu devojku koja je nosila crninu i dugacke rukave. Bila je blagocestiva! Kaze joj jednom jedna moderna starica: “Ne stidis li se devojko, da nosis crninu i dugacke rukave?” A ona joj odgovori: “Posto ne vidimo vas primer, onda cemo mi nositi crninu”. Tako ju je pridobila.
Vidis, ta zena je nedavno postala udovica a nosila je sareno. Ali sta da kazes? Moja sestra je pre dvadeset tri godine postala udovica, i od kada joj je muz umro, nije skidala crninu. Ja smatram blazenom udovicu koja nosi crninu celog zivota, i koja zivi cistim duhovnim zivotom, bez roptanja proslavljajuci Boga, dok nesrecnicama smatram one koje nose sarenu odecu i i u skladu sa takvom odecom zive.
Нема коментара:
Постави коментар