ЕКУМЕНИЗАМ ЈЕ СВЕЈЕРЕС
Немојмо се изговарати сентименталним и празним фразама о “времену”, о “духу времена”, или о “духу екуменизма” који влада у свету, или о ” дијалогу љубави” који тобож загрева срца наших савременика насупрот досадашњим “вековима мржње”, или другим сличним лицемерним фразама. Такав став је површан, и неистинит, и игнорантски, и лажан. Лажан је, јер уместо “љубави Истине” (2 Сол. 2, 10), уместо “истиновања у љубави” (Еф. 4, 15), уместо љубави ка Истини Богочовечанској, протагонисти споменутих штурих фраза “ходе као незнабошци у празности ума свога” (Еф. 4, 17) и даве се у мртвом мору европског лакомисленог човекопоклонства и човекоугађања. Резултат је тога? Не просвећивање заблуделих ван Цркве јеретика, и повратак ка “вери Истине” (2 Сол. 2, 13), већ општа индиферентност у вери и бљутави синкретизам. -Свети Јустин Ћелијски
Свој став према јеретицима, – а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”. -св. Јустин Ћелијски
Немојмо се изговарати сентименталним и празним фразама о “времену”, о “духу времена”, или о “духу екуменизма” који влада у свету, или о ” дијалогу љубави” који тобож загрева срца наших савременика насупрот досадашњим “вековима мржње”, или другим сличним лицемерним фразама. Такав став је површан, и неистинит, и игнорантски, и лажан. Лажан је, јер уместо “љубави Истине” (2 Сол. 2, 10), уместо “истиновања у љубави” (Еф. 4, 15), уместо љубави ка Истини Богочовечанској, протагонисти споменутих штурих фраза “ходе као незнабошци у празности ума свога” (Еф. 4, 17) и даве се у мртвом мору европског лакомисленог човекопоклонства и човекоугађања. Резултат је тога? Не просвећивање заблуделих ван Цркве јеретика, и повратак ка “вери Истине” (2 Сол. 2, 13), већ општа индиферентност у вери и бљутави синкретизам. -Свети Јустин Ћелијски
Свој став према јеретицима, – а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”. -св. Јустин Ћелијски
Нема коментара:
Постави коментар