Једном се брат пожалио старцу:
„Ава, ево, често молим свете оце да ми дају поуке за спасење душе. Али касније се не
сећам ничега од онога што ми говоре.“
Старац је имао два крчага и рекао је брату:
„Иди, узми један од ових крчага, налиј у њега воду, опери га, воду излиј, а посуду
постави на место наопако.“
Брат је тако и урадио. Затим је по заповести старца поновио то и други и трећи пут.
И онда старац рече:
„Донеси обе посуде овамо.“
Кад их је брат донео старац упита:
„Која од ове две посуде је чистија?“
Брат је одговорио:
„Наравно, она у коју сам наливао воду и све време је прао.“
„Исто тако и душа, сине мој, која често чује реч Божију, иако не задржава у сећању много
од онога што чује,“ рече старац, „свеједно се чисти више од оне која никад не пита и не чује реч
Божију.“
„Ава, ево, често молим свете оце да ми дају поуке за спасење душе. Али касније се не
сећам ничега од онога што ми говоре.“
Старац је имао два крчага и рекао је брату:
„Иди, узми један од ових крчага, налиј у њега воду, опери га, воду излиј, а посуду
постави на место наопако.“
Брат је тако и урадио. Затим је по заповести старца поновио то и други и трећи пут.
И онда старац рече:
„Донеси обе посуде овамо.“
Кад их је брат донео старац упита:
„Која од ове две посуде је чистија?“
Брат је одговорио:
„Наравно, она у коју сам наливао воду и све време је прао.“
„Исто тако и душа, сине мој, која често чује реч Божију, иако не задржава у сећању много
од онога што чује,“ рече старац, „свеједно се чисти више од оне која никад не пита и не чује реч
Божију.“
Нема коментара:
Постави коментар