СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ
Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.
Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји
посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској
причи или догађају чији се помен врши.
Велики Понедељак: Вршимо помен блаженог Јосифа
Прекрасног, најмлађег сина Патријарха Јакова, којему позавидеше браћа
његова и продадоше га за тридесет сребрника, као и сасушене смокве. (Мк
11, 12-14)
Велики Уторак: Вршимо помен десет девојака. (Мт 25, 1-13)
Велика Среда: Вршимо помен жене блуднице која помаза Господа миром, јер ово би мало пре Светих Страдања. (Мт 26, 6-13)
У свети, пак, и Велики Четвртак, Велики Петак и Велику Суботу, вршимо спомен догађаја из живота Господа Исуса Христа.
Велики Четвртак: Вршимо помен Свештеног прања (ногу), Тајне Вечере – предавања Страшних Тајни, Натрпиродне молитве и Издајства.
Велики Петак: Вршимо сећање на света и спасоносна и
страшна страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је
добровољно примио нас ради, тј: пљување, бијење, шамарање, ругање,
исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после
свега овога, крст и смрт.
Велика Субота: Празнујемо боготелесно погребење
Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и његов силазак у Ад. Тиме је
род наш позван из трулежи прешао ка вечном животу.
Синаксари у овом виду постоје само у Словенском Триоду, одакле их и преводимо.
Синаксаре Велике Седмице превео је Епископ рашко-призренски Артемије,
и објављени су у богослужбеној књизи Посни Триод – Велика Седмица,
издање Епархије рашко-призренске 2008.
Уредништво
СИНАКСАР НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК
Стихови о Јосифу прекрасном:
Целомудрени Јосиф, показа се као праведни моћник;
И житодавац, о добара хрпо!
Други стихови о сасушеној смокви:
Синагогу Јеврејску, преко смокве, Христос
Показујући као безплодну духовно,
Клетвом осуши; бежимо од њених страсти.
У
свети и Велики Понедељак вршимо спомен блаженог Јосифа прекрасног, и
осушене смокве; будући да отуда узимају почетак света страдања Господа
нашега Исуса Христа, јер се Јосиф узима као Његов први праобраз. Овај,
дакле, беше последњи син Патријарха Јакова, којега му роди Рахиља, а
којем позавидеше браћа његова због неких виђења у сну. Најпре га
скриваху у ископаној рупи; а затим би украден од оца којега деца његова
преварише крвавом хаљином, као да су га звери изеле. А он би продат
Исмаилћанима за тридесет сребрника, који га опет продају Петефрију,
старешини евнуха цара египатског фараона. А када госпођа његова (супруга
Петефријева) насрну на целомудреност младића, овај не хотећи да учини
безакоње, оставивши ризу побеже, она га облага господару његовом, те он
допаде горких окова и тамнице. Такође после тумачења снова би изведен
(из тамнице) и показан цару, и од њега би постављен за управника целе
земље Египатске. И опет помоћу раздавања пшенице би показан браћи
својој, и проживевши добро у животу своме, умре у Египту, при свим
својим добрима познат је као велики у целомудрености својој. И он је
праобраз Христа, јер и Христу једноплемени Јевреји позавидеше, и би
продат од ученика за тридесет сребрника, и затворен (сахрањен) у мрачни и
тамни гроб, и отуда по својој моћи васкрснувши, царује над Египтом,
спремним на сваки грех, и до краја га побеђује, и влада над целим
светом, и човекољубиво нас искупљује тајанственим раздавањем пшенице,
јер сам себе давши за нас, храни нас небеским Хлебом, својим живоносним
Телом. Због тога дакле сада добија назив Прекрасни Јосиф.
А
овде и о сасушеној смокви вршимо спомен. Пошто божански Еванђелисти, то
јест Матеј и Марко, по историји о Цветима, наводе: А ујутру када изађе
(Исус) из Витаније, огладне. А други: Враћајући се ујутру у град,
говори, огладне, и видевши смокву која имађаше само лишће, јер не беше
време смоквама, дође к њој, и пошто не нађе на њој плода, рече: Да не
буде више на теби плода до века; и усахну одмах смоква. Смоква је дакле,
Јеврејска зборница, на којој Спаситељ не нашавши одговарајућег плода,
већ само сенку закона, и то је узео од њих, учинивши је потпуно
непотребном. А ако неко каже: зашто је бездушно дрво постало суво,
примивши клетву не сагрешивши? нека научи, да Јевреји гледајући Христа
који увек свима чињаше добро, и никоме не учинивши ништа нажао,
говораху, да има моћ да чини само добро, а не и да чини зло. А
човекољубиви овај Владика, не хтеде ово показати на људима, да би дакле,
уверио неблагодарне људе, да има довољно моћи и за казну, а да као
добар не жели, него на бездушној и неосетљивој природи (смокви) казну
остварује. А уједно с тим је и нека неизрецива реч, која нам је дошла од
премудрих стараца. Као што говори Исидор Пелусиот: да је ово било дрво
преступа, чије су и лишће употребили преступници (Адам и Ева) као
покривало. Зато је од Христа и проклето човекољубиво, будући да тада
није пострадало, да више не доноси плода који би послужио греху. А као
грех смокве показује се у сличности: јер има особину да ствара сласт
својствену греху, која потом мучи и огорчује савест. Ипак по Оцима,
повест о смокви овде је постављена ради умилења, а о Јосифу јер он носи
праобраз Христа. А смоква је свака душа, која је без сваког духовног
плода. На њој ујутру, после овог садашњег живота, не нашавши Господ
покоја у њој, осушује је клетвом, и шаље у вечни огањ. И стоји као неки
стуб сасушен, плашећи оне који не доносе прикладан плод врлина.
Молитвама Прекрасног Јосифа, Христе Боже, помилуј нас.
|
Нема коментара:
Постави коментар