Никакве завете и правила на себе не налажите без одобрења
духовног оца, јер ће вам више користи донети једна од њега благословена
метанија, него хиљаду метанија учињених по вашој самовољи. Фарисеј се и
молио више од нас и постио, али без смирења сав његов труд испао је
ништаван, па ревносно подражавајте понајвише смерност (смирење)
митареву, која се рађа од послушности и биће вам довољно. У свакој тузи:
и у болести и у оскудици и у тескоби и у недоумици и у свим
непријатностима, боље је мање размишљати и разговарати са самим собом, а
више се молитвом, макар и кратком, обраћати Христу Богу и пречистој
Његовој мајци. Кроз то ће и дух чамотиње (унинија) одступити и срце ће
се испунити надом на Бога и радошћу.
Учимо се да мислено за све себе укоревамо и осуђујемо, а не друге.
Оно што је и смерније, то је и корисније, јер Бог воли смирене и
благодат Своју на њих излива. Какав те год јад снашао, каква те год
непријатност срела, реци себи: “Истрпећу Исуса Христа ради!”. Само то
кажи и биће ти лакше. Јер је име Господа Исуса Христа моћно. Њиме све
непријатности тихну, демони ишчезавају, па ће нестати и твоја чамотиња,
умириће се твоје малодушје, када будеш понављао Његово преслатко Име.
“Господе, дај ми да видим сагрешења своја! Господе, дај ми трпљење,
великодушност и кротост!”.
Братство Светог краља Милутина
Нема коментара:
Постави коментар